Ме влечи кон Себе но телото не знае мерка на издржливост има не може да го собере она кое не го поима.
Надминувам очи и телесни погледи излегувам од маглава и од создадена глава.
Награда не е ова туку опомена жива зборувавме многупати за тоа како да се спитоми душа дива.
Пат, пат не лесен патувам а под нозе не го чуствувам крилја немам да се пофалам дека со нив навечер дома се враќам.
Ме понесе вон мечти и желби на хоризонтот видов две волји Едната беше Твоја и непрестано ја бодреше онаа која е моја.
Духу на вистината...
|
He draws me to Himself, but the body does not know, measure for endurance it has cannot gather what it does not understand.
I surpass eyes and bodily views, getting out of this fog and of the created head.
Prize this is not, but a warning live, many times we have talked how to tame a spirit wild.
Road, road not easy I tread not feeling it under my feet, I do not have wings to boast that they take me home in the evening.
You took me above wishes and desires, two wills I saw on the horizon one was Yours ceaselessly elating the one that is mine.
You, Spirit of the truth.
|